POČELA “SEZONA” KRPELJA - UBOD BEZBOLAN ALI OPASAN
Sa prvim prolećnim danima, sa početkom poljoprivrednih radova i boravkom u prirodi povećan je rizik da se “pokupi” krpelj na livadama, pašnjacima, travnjacima, parkovima i šumama, ali i u dvorištima oko kuća, oko kućica za pse i u stajama. Krpelji borave na neobrađenoj vegetaciji od ranog proleća do kasne jeseni. Hrane se krvlju ljudi i životinja, a ukoliko su zaraženi, boreliju – uzročnika lajmske bolesti, prenose za vreme hranjenja. Ukoliko se zakače na čoveka ili životinju, krv sisaju 2–7 dana, a onda ponovo padaju na vegetaciju. Krpelji za primarne domaćine imaju životinje, dok čovek slučajno upada u taj “lanac” ishrane. Rizik od infekcije je veći što je boravak krpelja na telu duži.
Krpelj se po koži kreće neosetno, zahvaljujući vodenim jastučićima na vrhovima nožica, a ubod rilicom u kožu je bezbolan (neosetan), jer je sadržaj pljuvačke sličan lokalnom anestetiku, a mesto uboda ne boli i ne svrbi.
Nisu svi krpelji zaraženi uzročnikom lajmske bolesti. Na području Beograda je zaraženo 30–35% krpelja.
Na području pirotskog okruga nisu sprovedena istraživanja na zaraženost krpelja.
Lajmsku bolest izaziva spiroheta, Borrelia Burgdorferi, a prenosi je određena vrsta krpelja, koji se ubodom fiksira za kožu i prenosi infekciju. Da bi došlo do infekcije, potrebno je da krpelj provede u koži više od 24h. Sve vreme krpelj intenzivno siše krv i kad se “prejede” počinje da povraća deo nasisane krvi u kojoj sa crevnim sadržajem izbaci u kožu boreliju. oboljenje je sistemsko, znači, napada ceo organizam, posebno kožu, nervni sistem, zglobove i srce. Lajmska bolest otkrivena je 1975. godine u gradu Lyme, u konektikatu, a u našoj zemlji otkrivena je 1987. godine na području grada Beograda.
Simptomi bolesti javljaju se od 3 do 30 dana nakon uboda krpelja. Prvi znak je crvenilo na mestu uboda koje liči na metu i jasno je ograničeno, širi se u prečniku od 1 do 15cm od centra ka periferiji u vidu koncentričnih krugova nazubljenih ivica, a na dodir je toplo, bezbolno i u ravni kože. Promena na koži praćena je simptomima sličnim gripu: groznica, glavobolja, malaksalost, zamor, bolovi u mišićima, zglobovima i otoci limfnih žlezdi. Bolest se leči antibioticima u dovoljnim dozama i dovoljno dugo (3 do 6 nedelja) ozbiljnije komplikacije se javljaju nedeljama i mesecima nakon ujeda krpelja.
Kako svaki krpelj nije zaražen, i svaki ubod krpelja ne znači da će se razviti bolest, zato ubod krpelja bez opisanih tegoba, ne treba lečiti!
Kako se zaštititi od ujeda krpelja?
– Izbegavati staništa krpelja (visoka trava, bujno zelenilo parkova, livade, šume);
– Pri boravku u prirodi, koristiti repelente (sredstva protiv uboda insekata), koji štite više sati;
– Nositi svetlu odeću koja pokriva ruke i noge;
– Nakon boravka u prirodi detaljno pregledati odeću i telo na prisustvo krpelja (naročito predeo prepona, trbuha, ispod kolena, dojki, ispod pazuha, na leđima a kod dece i kosmati deo glave);
– Imati na umu da se krpelj može doneti i na odeći i na kućnim ljubimcima.
Kako postupati ukoliko je došlo do ujeda krpelja?
– Važno je javiti se lekaru u prvih 24 sata
– Ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva (etar, alkohol, benzin, petrolej, lak za nokte, ulje, lepak) ili žariti toplotom. Na taj način izazivamo povraćanje crevnog sadržaja u kome se mogu naći uzročnici bolesti
– Ne treba pokušavati samostalno vađenje krpelja jer se pritiskom i gnječenjem mesta uboda krpelj može raskomadati, a rilica otići još dublje. Ukoliko se krpelj tek zakačio i nije se duboko usisao u kožu, može se odstraniti pincetom. Treba prići što bliže koži, uhvatiti krpelja bez stiskanja i zarotirati ga uz izvlačenje od kože. Krpelja nakon vadjenja staviti na belu podlogu kako bi se videlo da li je krpelj u celosti izvučen a mesto uboda dezinfikovati
– U svakoj zdravstvenoj ustanovi, obučeno osoblje će krpelja izvaditi u celosti.