LAJMSKA BOLEST i UBOD KRPELJA
Lajmska bolest je sistemska bakterijska bolest koja napada ceo organizam, a posebno kožu, nervni sistem, zglobove i srce.
Prvi put je otkrivena 1975.godine u gradu Lyme, državi Konektikat (SAD).
Lajmska bolest je u našoj zemlji prvi put dijagnostikovana 1987. godine na području Beograda. U periodu od 1991. do 2004. godine u Srbiji je registrovano 7774 obolelih od LB i to 47.8% sa teritorije Beograda, 28.5% sa područja Centralne Srbije i sa teritorije Vojvodine 23.7%. Prosečna godišnja incidenca (broj novoobolelih) za isti period iznosila je 7.1 na 100.000 stanovnika (minimalna od 2.9 u 1992. godini, maksimalna 10.6 u 1999. i 2003. godini).
U Evropi je uočeno da incidenca Lajmske bolesti raste od zapada ka istoku i najveća je u zemljama Centralne i Istočne Evrope. Prema podacima CDC iz Atlante, izmedju 1993. i 1997. godine obolelo je 62.000 ljudi, gde se u SAD-u prosečna incidenca godišnje kretala od 4.0 do 6.7 na 100.000 stanovnika, a najveća 110.8 je u državi Konektikat.
Uzročnik Lajmske bolesti je Borrelia burgdorferi – bakterija spiroheta.
Prenosioci borelije su samo krpelji iz roda Ixodes ricinus. Krpelji pri ubodu prenose spirohetu. Nisu svi krpelji zaraženi uzročnikom Lajmske bolesti (u Beogradu gde su sprovedena istraživanja oko 30% ).
Krpelj je zglavkar sa četiri para nogu, a na glavi ima rilicu kojom siše krv. Po koži se kreće neosetno zahvaljujući jastučićima na vrhovima nožica. Krpelj neosetno ubada rilicu u kožu (u pljuvačci sadrži neku vrstu lokalnog anestetika) te je ubod bezbolan. Krpelj posle uboda može da ostane pripojen za kožu više dana, dok se ne nasisa krvlju.
Krpelji se nalaze u prirodi, na livadama, pašnjacima, travnjacima, parkovima, šumama, ali i na zelenim površinama u dvorištima, oko kućice za pse i u štalama.
Ljudi su izloženi ubodu krpelja pri boravku u prirodi. Na koži se posle bezbolnog uboda krpelj otkriva sasvim slučajno, te je neophodno po povratku iz prirode detaljno pregledati telo i odeću (naročito topla mesta – pod pazuhom, prepone, ispod dojki kod žena, kolene jame, ledja, trbuh a kod dece vrat i kosmati deo glave, iza ušiju).
Nekada se krpelj primeti na koži tek pošto se nasisa krvi i javi upala kože ili alergijska reakcija na ubod (crvenilo i svrab). Najsigurnije je da se javite zdravstvenoj službi da se krpelj stručno odstrani. Ukoliko za to nemate uslova (daleko ste od zdravstvene službe) i odlučite da sami odstranite krpelja, treba znati ovo:
Krpelja u koži ne treba tretirati hemijskim sredstvima kao što su alkohol, etar, benzin, petrolej, lak za nokte, ulje, lepak ili žariti toplotom. Na taj način će krpelj pre uginuti nego što će se otpustiti iz kože. Hemijskim sredstvima izazivamo povraćanje crevnog sadržaja u kojem se mogu naći i uzročnici bolesti.
Krpelj se iz kože odstranjuje ispravno i lako samo pincetom. Uhvatite krpelja ušicama pincete što bliže koži. Stisnite ga čvrsto, ali ga nemojte zgnječiti. Pincetu lagano povucite prema sebi tako da uhvaćenog krpelja odignete od kože do njenog blagog zatezanja. Tako držeći pincetu prstima, okrećete je zajedno sa krpeljom oko njegove ose u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu, dok se ne otkači.
Ukoliko se desi da krpelja pokidate i da rilica ostane u koži, ne paničite. Javite se zdravstvenoj službi gde će stručno izvaditi preostali deo krpelja.
Postoje mere kojima smanjuemo rizik od uboda krpelja:
• Mere lična zaštite
• Primena hemijskih sredstava
• Uredjenje terena
1. Mere lične zaštite
a) izbegavajte staništa krpelja
b) dok boravite u prirodi nosite odeću svetlih boja kako biste lakše uočili krpelja
c) nogavice uvucite u čarape ili cipele dok hodate kroz visoku travu
d) ako se provlačite kroz žbunje zakopčajte kragnu i stavite kapu na glavu
e) pre odlaska u prirodu nanesite na cipele, nogavice, odeću hemijsko sredstvo koje će neutralisati privlačni miris kože (to su ista sredstva koje koristimo protiv komaraca)
f) po povratku iz prirode detaljno pregledajte odeću i telo na prisustvo krpelja
g) vršite redovnu kontrolu prisustva krpelja na domaćim životinjama koje žive u vašoj neposrednoj okolini i na kućnim ljubimcima koji izlaze izvan kuće
2. Primenu hemijskih sredstava u suzbijanju krpelja vrše odgovarajuće komunalne službe
3. Uredjenje terena – staništa krpelja
Ove mere se primenjuju na ograničenim površinama kao što su dvorišta, kampovi, parkovi:
a) redovno košenje trave u proleće i leto
b) krčenje žbunja i šipražja
c) postavljanje ograde oko uredjenih zelenih površina
Najveći broj ljudi ne oseća nikakve posledice nakon uboda krpelja. Manji broj ljudi ima upalu kože i potkožnog tkiva na mestu uboda i/ili se javi alergija (crvenilo i svrab) kao kod uboda drugih insekata.
Jedan broj krpelja nosi u svom organizmu uzročnike zaraznih bolesti. Jedan od uzročnika koje krpelji prenose na čoveka u toku sisanja krvi je i bakterija koja izaziva Lajmsku bolest ili Lajm boreliozu .
Postoji 60-ak vrsta krpelja, ali kod nas samo jedna vrsta prenosi ovu bakteriju. Zovemo ga ixodes ricinus (IR).
Iako nas ubode krpelj koji nosi u sebi uzročnika Lajmske bolesti, to ne znači da će obavezno i da nam je prenese. Jedan od uslova za nastanak Lajmske bolesti je i vreme koje zaraženi krpelj provede u koži . Potrebno je da krpelj provede u koži više od 24h da bi nas zarazio. U toku tog perioda krpelj intenzivno siše krv. A kada se “prejede” počinje da povraća deo nasisane krvi. Dok povraća, sa crevnim sadržajem krpelj izbaci u našu kožu i bakteriju.
Ukoliko krpelj nije zaražen ne postoji mogućnost da dobijemo Lajmsku bolest.
U periodu od 3 do 30 dana od dana uboda krpelja mogu se javiti simptomi i znaci bolesti koju zovemo Lajmska bolest. Jedan od prvih i najčešćih znakova ove bolesti je pojava crvenila na mestu uboda koje liči na metu ili na površinu vode u koju smo bacili kamenčić. Stručno se zove eritema migrans. Crvenilo je prečnika od 1 do 15cm, a na dodir je toplo, bezbolno i u ravni kože. Širi se od mesta uboda ka periferiji.
Pojava takvog crvenila na mestu uboda je siguran znak da se radi o Lajmskoj bolesti. Pored kožne promene, mogu se javiti i tegobe slične gripu: groznica, glavobolja, malaksalost, zamor, bolovi u mišićima, bolovi oko zglobova i otoci limfnih žlezda. Tegobe slične gripu javljaju se sa ili bez opisanog crvenila, ali su vezane isključivo za ubod krpelja u periodu od 30 dana.
Lajmska bolest se leči, ali da bi se sprovelo lečenje izuzetno je važno uočiti prve znake bolesti i lečenje početi na vreme. Zato i jeste potrebno da se osoba sa ubodom krpelja javi svom lekaru koji će u toku zdravstvenog nadzora otkriti prve znake Lajmske bolesti. On će osobe sa znacima bolesti uputiti infektologu. Opisane tegobe se leče antibioticima u dovoljnoj količini (dvostruko-trostruko veće doze uobičajenih) i dovoljno dugo (najmanje 4 do 6 nedelja).
Prema podacima istraživanja koja se vrše u našoj zemlji, u proseku, tek svaki treći krpelj roda ixodes ricinusa je zaražen bakterijom koja izaziva Lajmsku bolest.
Od svih koji se jave lekaru sa ubodom krpelja, samo 1–3% u toku zdravstvenog nadzora pokaže znake Lajmske bolesti. Dakle, ubod krpelja, sam po sebi, ne znači da ćemo obavezno dobiti bolest. Zato ubod krpelja bez opisanih tegoba, ne treba lečiti!
Služba HIGIJENE
U prvoj polovini maja 2006.god.(od 04.05.2006.god do 16.05.2006.god), urađen je higijensko-sanitarni nadzor kuhinja vrtića u Pirotskom okrugu, sa uzimanjem briseva na proveru čistoće. U 11 kuhinja vrtića uzeto je ukupno 111 briseva, od kojih su 84 (75.7%) bili sterilni (bez nalaza bakterija), a samo jedan bris (0.9%) je bio mikrobiološki pozitivan.
Ovako zadovoljavajuć nalaz, rezultat je kontinuiranog i sistematskog nadzora nad svim kuhinjama, sa obaveznim utvrđivanjem prisutnih nedostataka i realizovanjem predloženih mera za sanaciju istih, kao i izuzetne saradnje sa zaposlenim u kuhinjama i Republičkom sanitarnom inspekcijom.
U toku maja meseca 2006. god. urađena je i analiza vode iz tri kaptirane česme u Pirotskom okrugu : česma “Gradić” u Pirotu, česma ”Banjica” u Beloj Palanci i ”Strošena česma” u Dimitrovgradu. Jedino je voda česme “Gradić”-a bila higijenski ispravna i dobra za piće. Voda uzeta iz česme zvane ”Banjica” u Beloj Palanci nije odgovarala Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Sl.list SRJ 42/98 i 44/99), zbog povećanog broja koliformnih bakterija i prisustva fekalnih streptokoka. Nakon ovog nalaza, 29.05.2006.god. urađena je dezinfekcija pomenute česme i uzet uzorak vode na proveru higijenske ispravnosti. Ova analiza pokazala je da je voda dobra za piće. Voda uzeta iz ”Strošene česme” u Dimitrovgradu 24.05.2006.god. ne odgovara Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Sl.list SRJ 42/98 i 44/99), zbog povećane vrednosti nitrata, i iako je bakteriološki ispravna, nije za piće.
Sektor SOCIJALNE MEDICINE
1. Kampanja "Ostavimo pušenje osetimo ukus pobede" – na Pirotskom okrugu
Sprovedene su preventivne aktivnosti na smanjenju pušenja i izloženosti duvanskom dimu. Naglašene su zdravstveno-vaspitne aktivnosti sa prijavljenim pušačima za nagradnu igru povodom 31. 05. – Svetskog dana borbe protiv pušenja. Takođe su sprovedene i posebne zdravstveno–vaspitne aktivnosti na prevenciji pušenja sa učenicima osnovnih škola.
2. Nedelja zdravlja usta i zuba (5.-21.05.2006. god.)
Sprovedene preventivne aktivnosti koordinirane su sa Domovima zdravlja na Okrugu i sa svim predškolskim i školskim ustanovama. Cilj ovih aktivnosti bio je isticanje značaja održanja i unapređenja zdravalja usta i zuba. U toku cele nedelje prezentovani su dečji likovni i literalni radovi na zadatu temu i prigodan umetnički program (dečje predstave, recital, igrokaz).
3. Prevencija TBC (tuberkuloze)
U toku ove kampanje organizovana su predavanja sa učenicama osnovnih škola i realizovana edukacija nastavnog kadra uz distribuciju potrebnog zdravstveno-vaspitnog materijala.
Sve preventivne aktivnosti su medijski propraćene. Realizovane su ukupno:
• 4 televizijske emisije
• 3 radio emisije i
• 2 članka u lokalnom listu "Sloboda"
Pogledajte arhivu aktuelnih dešavanja za:
decembar, 2005
oktobar, 2005